ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

СТИЦАЊЕ ДРЖАВИНЕ ОД СТРАНЕ НАСЛЕДНИКА

Објављено: 21.12.2018

Одредбом члана 73 Закона о основама своијинскоправних односа прописано је да наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа без обзира када је стекао фактичку власт над ствари.

Из образложења:

Решењем Основног суда у Новом Саду пословни број П-10998/2016 од 28.09.2017. године, тужбени захтев тужиоца је усвојен, па је утврђено да је тужени М.К. тиме што је дана 04.11.2016. године променио браву на улазним вратима стана број 6 површине 45 м2 , који се налази на првом спрату вишестамбене зграде број 5, у улици С.М.Љ., сметао тужиоца Г.Ј. у поседу истог стана, па се обавезује да исто убудуће не чини, под претњом новчаног кажњавања.

Из стања у списима произилази да је тужилац Г.Ј. рођак Н.Ш., покојног супруга сада покојне Ј.Т., која је за живота била власник стана број 6, површине 45 м2, који се налази на 1 спрату вишестамбене зграде број 5, у Новом Саду у улици С.М.Љ. Тужилац је у последњим годинама живота обилазио Ј.Т. и помагао јој да обавља своје животне потребе у стану, подгревао јој ручак, одржавао хигијену у стану, доносио јој лекове, водио је до банке да подигне пензију и плаћао рачуне за комуналне услуге за стан све до јула 2017. године. У току 2015. године Ј.Т. је дала кључеве од стана тужиоцу, који се бринуо о њој све док није била смештена у болницу где је и преминула 24.05.2016. године. Након смрти Ј.Т. тужилац је у њен стан одлазио скоро свакодневно, водио рачуна о хигијени, о инсталацијама у стану и вршио поправке у истом, плаћао рачуне за комуналне услуге, али се у тај стан није преселио, нити је у истом икада преспавао. Тужилац је о смрти покојне Ј.Т. у јуну- јулу 2016. године, обавестио рођену сестру мајке туженог, К.И., да име је тетка умрла и да се води оставински поступак. И.К. и њена сестра су законски наследници иза покоојне тетке, Ј.Т., али су од јавног бележника добили обавештење да постоји могућност да неко други после смрти Ј. наследи предметни стан. И.К. се након тога обратила адвокату З.О. из Новог Сада да је заступа у предметном оставинском поступку, који ју је саветовао да промени браву на стану покојне Ј.Т., у улици С.М.Љ 5, ради заштите покретних ствари које се тамо налазе, па јој је обезбедио брава И.Б. Тужени је потом отишао са њим, ради промене две браве на стану покојне Ј.Т.

Тужилац је дана 04.11.2016. године око 14,00 часова путем телефона обавештен од стране комшинице покојне Ј.Т. да неко мења браву на вратима стана. Д.В. , пошто је чула бушилицу, изашла је из свог стана и видела туженог кога иначе није познавала као и мајстора како мења браву, те је питала шта раде, а тужени јој је том приликом рекао да је то његов стан и да зато мења браву. Након телефонског разговора тужилац је отишао до предметног стана и позвао полицију.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, погрешан је закључак првостепеног суда да је тужилац био у државини предметног стана и да је на горе описани начин дошло до сметања државина на истом стану.

Одредбом члана 73 Закона о основама своијинскоправних односа прописано је да наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа без обзира када је стекао фактичку власт над ствари.

Цитирана законска одредба представља посебно правило које регулише стицање државине од стране наследника на заоставштини и представља изузетак од општег правила прописаног одредбом члана 70 став 1 наведеног законског прописа да државину ствари има лице које непосредно врши фактичку власт на ствари. Према наведеној одредби наследник постаје држалац у моменту делације, односно у моменту отварања наслеђа које наступа у моменту смрти оставиоца сходно Закону о наслеђивању, без обзира на то када је стекао фактичку власт на ствари, што значи и без фактичке власти. Наиме, државина коју је у погледу предмета заоставштине имао оставилац прелази на наследнике, односно наследник у моменту смрти оставиоца стиче исту врсту државине коју је оставилац имао у том моменту.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је у првостепеном поступку утврђено да је мајка туженог И.К., законски наследник иза покојне Ј.Т. и да је иста ангажовала адвоката да је заступа у оставинском поступку иза покојне Ј.Т., те да је по савету тог адвоката ангажован бравар ради замене браве на вратима стана покојне Ј.Т., који је у присуству туженог и извршио замену браве на вратима предметног стана, то је сасвим погрешан закључак првостепеног суда да је на описани начин извршено сметање државине тужиоца од стране туженог на предметном стану.

Дакле, с обзиром на наведено, овај суд налази да присуство туженог К.М. самом чину замене браве на вратима спорног стана и његово поступање у складу са налогом своје мајке, И.К., законске наследнице иза покојне Ј.Т. нема противправни карактер, те да тужени није ни пасивно легитимисан у овој парници. Стога је овај суд становишта да је жалба туженог основана, због чега је првостепено решење преиначено као у изреци.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број Гж- 5331/17 од 28.02.2018.године којим је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-10998/16 од 28.09.2017. године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник