ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Стварно право

СТИЦАЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ

Објављено: 11.09.2017

Доградњом, надзиђивањем или адаптацијом, туђег или сувласничког грађевинског објекта не стиче се право својине, ако законом или уговором није другачије одређено. Изузетно, доградњом или надзиђивањем посебног дела зграде, савестан градитељ стиче право својине на посебан део зграде, само ако је власник зграде знао за градњу и није се томе противио.

Из образложења:

Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев и утврђено је да је тужилац по основу градње стекао право својине у 2/3 дела на непокретностима уписаним у Лист непокретности број 248 КО Темерин, кат. парцела број 9411/106, зграда број 1, у ул. В.С.број 20, земљиште под зградом-објектом од 95 м2, зграда број 2, земљиште под зградом-објектом од 42 м2, зграда број 3, земшљиште под зградом-објектом од 68 м2, зграда број 4, земљиште под зградом-објектом од 32 м2, зграда број 5, земљиште под зградом-објектом од 15 м2, зграда број 6, земљиште под зградом-објектом од 1 а 07 м2, зграда број 7, земљиште под зградом-објектом од 23 м2, зграда број 8, земљиште под зградом- објектом од 26 м2 и земљиште уз зграду-објекат од 2а 36м2, укупна површина кат. парцеле 6а 44 м2, у природи две породичне стамбене зграде са шест помоћних зграда, саграђених на кат. парцели број 9411/106 у Темерину, ул. В.С. број 20, те се обавезују тужени, као законски наследници покојних К.Ђ.Ђ. и К.И.Ј., трпети да се тужилац на основу пресуде укњижи као власник наведених објеката у 2/3 дела. Тужени су обавезани да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парнице у износу од 295.235,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, у року од 15 дана. Тужени је ослобођен обавезе плаћања судске таксе на одговор на тужбу.

У конкретном случају, на спорни однос се не могу применити одредбе члана 195 Породичног закона јер, у релевантном периоду, тужилац није живео у заједници живота тј. у породичној заједници са покојним родитељима (већ у својој ужој породичној заједници-домаћинству, коју су чинили супруга и деца). Из наведеног разлога ни спорна имовина није заједничка, нити је стога, тужилац могао стећи удео у тој имовини.

Надаље, на имовинске односе чланова породичне заједнице, који нису уређени Породичним законом (сагласно одредби члана 196 Породичног закона), примењују се одредбе закона којим се уређују својинскоправни односи и закона којим се уређују облигациони односи. Доградњом, надзиђивањем или адаптацијом, туђег или сувласничког грађевинског објекта не стиче се право својине, ако законом или уговором није другачије одређено. Изузетно, доградњом или надзиђивањем посебног дела зграде, савестан градитељ стиче право својине на посебан део зграде, само ако је власник зграде знао за градњу и није се томе противио (сходно одредби члана 24 став 1 Закона о основама својинскоправних односа). Према одредби члана 19 став 1 Закона о основама својинскоправних односа право својине на посебном делу зграде може постојати на стану, пословној просторији, гаражи односно гаражном месту.

У конкретном случају стекли су се услови за примену изузетка од начелног става да се доградњом, надзиђивањем или адаптацијом туђег или сувласничког грађевинског објекта не стиче право својине јер је за предузимање радова надзиђивања, доградње и адаптације од стране тужиоца на спорним објектима постојала сагласност и пристанак родитеља странака, те споразум да наведени објекти и просторије припадну тужиоцу (који их је и правио у складу са својим стамбеним и пословним потребама односно потребама чланова свог породичног домаћинства) који споразум ( а ценећи све околности конкретног случаја) није морао бити сачињен у писменој форми.

Имајући у виду да се ради о посебним деловима(стану и пословним просторијама) насталим надзиђивањем, доградњом и адаптацијом, на основу уговора (споразума)родитеља странака као власника и тужиоца, тужилац основано захтева да се утврди његово право својине. Околност да је у односном споразуму између родитеља странака и тужиоца садржан и поклон, није од утицаја на одлуку о захтеву (али може бити од утицаја на обим права странака као законских наследника на заоставштину иза њихових покојних родитеља).

Из наведених разлога, овај суд је жалбу туженог одбио и правилно потврдио првостепену пресуду у делу који се односи на објекте (непокретности односно посебне делове исте) од редног броја 2 до редног броја 8 (крећући се у границама тужбеног захтева). Околност што се првостепени суд позвао на погрешне одредбе материјалног права, у конкретном случају није била од утицаја на правилност пресуђења у односном, потврђујућем делу одлуке о тужбеном захтеву.

Међутим, тужилац у односу на стамбени објекат број 1 ( тзв. „стару“ породичну кућу) неосновано захтева утврђење права својине, јер су је саградили родитељи, те у односу на њу није ни могао стећи право својине по наведеном правном основу. Из наведених разлога суд је жалбу туженог усвојио, тако што је пресуду у побијаном делу преиначио и захтев тужиоца одбио.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-4598/2016 од 02.03.2017.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-3253/12 од 21.10.2016.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник