ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Стварно право

СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ПУТЕМ ОДРЖАЈА

Објављено: 27.12.2018

Према одредби члана 73 Закона о основама својинскоправних односа наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа, без обзира на то када је стекао фактичку власт на ствари, а према члану 28 став 5 истог закона наследник постаје савестан држалац од тренутка отварања наслеђа и у случају када је оставилац био несавестан држалац, а наследник то није знао нити је могао знати, а време за одржај почиње тећи од тренутка отварања наслеђа.

Из образложења:

Побијаном пресудом раскинут је уговор о откупу стана закључен у Новом Саду дана 26.06.1995. г. бр. Ов1.13562/95, обавезана је тужена да стан у Новом Саду ул. С.б. број 89 стан број 241 површине 83 м2, уписан у Лист непокретности бр. 209 КО Нови Сад 1, преда тужиоцу слободан од лица и ствари, као и да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 36.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, у року од 15 дана.

Одредбом члана 28 став 2 Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“, бр. 6/80,36/90, „Службени лист СРЈ“, бр. 29/96) прописано је да савесни и законити држалац непокретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком десет година. Одредбом члана 30 став 2 Закона о основама својинскоправних односа прописано је да се у време потребно за одржај урачунава и време за које су претходници садашњег држаоца држали ствар, као законити и савесни држаоци, односно савесни држаоци.

У конкретном случају утврђено је да се тужена налази у поседу предметне непокретности од 1981.г., тачније од момента када је стан додељен њеном оцу, сада пок. Л.М., као носиоцу станарског права, чији је члан домаћинства била и овде тужена. Пок. М.Л. је преминуо 19.01.2002.г. а иза њега је вођен оставински поступак који је окончан доношењем решења Општинског суда у Новом Саду посл.бр.О-3221/05 од 21.10.2005.г. када је тужена, заједно са својом мајком, сада пок. Л.З. наследила предметну непокретност, као вангрунтовну својину, свака у по ½ идеална дела, а тужена је након смрти своје мајке, наследила и другу половину непокретности, као вангрунтовну својину.

За стицање својине по основу редовног одржаја, сходно члану 28 став 2 Закона о основама својинскоправних односа, потребно је испуњење три услова: 1.законитост државине, 2. савесност и 3. време трајања државине од десет година. У складу са одредбом члана 72 Закона о основама својинскоправних односа, став 1, 2 и 3, државина је законита ако се заснива на пуноважном правном послу који је потребан за стицање права својине и ако није прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења, а савесна ако држалац не зна или не може знати да ствар коју држи није његова. Савесност државине се претпоставља. Тужена је предметни стан користила, заједно са оцем и мајком, по основу решења о додели стана на коришћење, а потом по основу Уговора о откупу стана који је закључен 1995.г. Предметни уговор је правни посао који води стицању својине из чега произилази да је државина тужене законита. Савесност државине подразумева да држалац не зна или не може знати да ствар коју држи није његова. Сходно члану 73 Закона о основама својинскоправних односа наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа, без обзира на то када је стекао фактичку власт на ствари, а према члану 28 став 5 истог закона наследник постаје савестан држалац од тренутка отварања наслеђа и у случају када је оставилац био несавестан држалац, а наследник то није знао нити је могао знати, а време за одржај почиње тећи од тренутка отварања наслеђа.

Дакле, од момента отварања наслеђа иза правног претходника тужене, пок. М.Л. (19.01.2002.г.) па до момента подношења тужбе (29.04.2014. г.), тужена се налази у несметаној државини предметне непокретности у трајању дужем од 10 година. Имајући у виду да се у државини спорне непокретности налази тужена у трајању дужем од десет година, то је она постала власник предметне непокретности по основу редовног одржаја. При томе, тужена је својину на овај начин стекла на целој непокретности, с обзиром на то да је ½ наследила иза пок. оца, а другу након смрти мајке (12.04.2011.г.), при чему се сходно члану 30 став 2 Закона о основама својинскоправних односа у време потребно за одржај друге половине стана, коју је иза пок. супруга наследила мајка тужене, пок. Л.З., урачунава и време за које је претходник садашњег држаоца држала ствар, као законити и савесни држалац, односно савесни држалац, што је мајка тужене била почев од отварања наслеђа иза пок. М.Л., сходно члану 28 став 5 Закона о основама својинскопрвних односа.

Из наведених разлога другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио захтев тужиоца за раскид уговора о откупу стана, те захтев за предају поседа стана, с обзиром на то да је тужена својину на предметној непокретности стекла пре подношења тужбе, на други начин, а сходно члану 28 став 2 Закона о основама својинскоправних односа па нема услова да се преиспитују разлози за раскид уговора о откупу стана.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2506/2018 од 21.06.2018.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-4729/17 од 28.02.2018.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник