ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Парнични поступак

СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ СУДА КОД ОБИЧНОГ СУПАРНИЧАРСТВА

Објављено: 21.12.2018

Код обичног супарничарства, вредност предмета спора, у смилу одредбе члана 30 став 2 Закона о парничном поступку, се одређује према вредности сваког појединог захтева, па се за оцену дозвољености ревизије у смислу одредбе члана 403 став 3 Закона о парничном поступку узима у обзир појединачна вредност тужбеног захтева, сваког од супарничара, а не збир свих тужбених захтева.

Из образложења:

Виши суд у Новом Саду се решењем посл.бр. П-1493/18 од 20.03.2018. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, те уступио предмет Основном суду у Новом Саду, као стварно и месно надлежном суду. У образложењу овог решења наводи се да су правноснажним закључком о листи потраживања Привредног суда у Новом Саду посл.бр. 1. Ст. 98/2010 од 24.03.2011. године (који је постао правноснажан 18.05.2011.године) тужиоцима, односно правним претходницима тужиоца, као бившим радницима „Милан Видак“ ад Футог- у стечају, призната новчана потраживања из радног односа по основу правноснажних и извршних судских одлука.

Тужиоци сматрају да су се стекли услови да им Република Србија надокнади штету која представља износ утврђен закључком о листи потраживања Привредног суда у Новом Саду. У тужби је предложено да суд донесе пресуду којом ће обавезати тужену да тужиоцима исплати појединачно опредељене износе за сваког од тужилаца. Виши суд сматра да се овде ради о обичним супарничарима, чији се захтеви не сабирају, а вредност сваког појединачног не прелази 40.000 евра у динарској противвредности у време подношења тужбе.

Виши суд у Новом Саду је применом одредбе члана 17 Закона о парничном поступку у вези са чланом 23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова, нашао да није стварно надлежан за одлучивање по тужби тужилаца.

Дана 09.05.2018. године Апелационом суду је од стране Основног суда у Новом Саду достављен предмет П-3346/18, ради решавања сукоба надлежности. Основни суд сматра да је у конкретном случају стварно надлежан за поступање Виши суд у Новом Саду, из разлога јер сматра да се овде ради о јединственим супарничарима (чл.210 ЗПП), те да укупна вредност спора омогућава изјављивање ревизије. Сходно наведеном, Основни суд у Новом Саду је у смислу члана 24 став 2 Закона о уређењу судова у вези са чланом 22 став 1 ЗПП, доставио предмет овом суду ради решавања сукоба надлежности.

Тужиоци су, у смислу цитираних законских одредаба, обични супарничари, у смислу одредбе члана 205 став 1 тачка 2 и члана 209 Закона о парничном поступку. Њихови захтеви јесу исте врсте, и заснивају се на битно истоврсном чињеничном и правном основу, али их то не чини аутоматски јединственим супарничарима, како погрешно сматра основни суд. Овај спор може, али не мора нужно бити решен идентично (у смислу одбијања или усвајања захтева), према сваком од тужилаца. Поготово се у конкретном случају дејство парничних радњи, које изврше неки од супарничара не односе на оне који те радње нису предузели.

Код обичног супарничарства, вредност предмета спора, у смилу одредбе члана 30 став 2 Закона о парничном поступку, се одређује према вредности сваког појединог захтева, па се за оцену дозвољености ревизије у смислу одредбе члана 403 став 3 Закона о парничном поступку узима у обзир појединачна вредност тужбеног захтева, сваког од супарничара, а не збир свих тужбених захтева.

Имајући у виду да појединачна вредност тужбеног захтева сваког од тужилаца као обичних супарничара, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе тј. на дан 15.03.2018. године, изјављивање ревизије у овој правној ствари није дозвољено у смислу одредбе члана 403 став 3 Закона о парничном поступку. Истовремено ово искључује стварну надлежност вишег суда, што значи да је у овој ствари стварно надлежан за поступање Основни суд у Новом Саду.

Решење Апелационог суда у Новом Саду посл.број Р-24/2018 од 17.05.2018.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник