Домаћи судови - Кривично право

ПРАВО НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ

Објављено: 14.04.2015

Иако се околност-да у време подношења захтева за суђење у разумном року кривични поступак траје више од пет и по година-у целини гледавши-оцењује као предуго трајање поступка, приликом одлучивања о захтеву морају се сагледати све специфичности случаја које доприносе дужини трајања поступка (нпр. да ли је пресуда укидана, колико пута је поступак окончан, да ли је било и колико захтева за допуну истражних радњи, безуспешност уручивања позива окривљеном, предузимање законом дозвољених средстава и мера за обезбеђење присуства окривљеног, број предмета у раду поступајућег судије и др).

Из образложења:

„Из списа предмета произилази да се у конкретном случају кривични поступак против окривљеног К.Д. води од 22.12.2008. године. Дакле, у време подношења захтева за суђење у разумном року исти траје више од пет и по година, што се, у целини гледавши, оцењује као предуго трајање поступка, али се морају сагледати све специфичности овог случаја. У току поступка, који је по други пут окончан у време подношења предметног захтева, било је три захтева ОЈТ у Новом Саду за допуном истражних радњи, константно је суд имао проблема са уручивањем позива окривљеном и обезбеђивањем његовог присуства на претресима, због чега су четири рочишта за претрес била неуспешна (два покушаја да се одржи претрес пре доношења прве првостепене одлуке и два покушаја да се одржи претрес након укидајућег решења другостепеног суда), што је додатно допринело, као и нова организација судова и избор носилаца судијских функција у РС од 1.01.2010. године, дужини трајања поступка.

С'друге стране, осим одређеног застоја у поступању председника већа-судије Основног суда у Новом Саду, након подизања оптужног предлога, у другој половини 2010. године и до месеца октобра 2011. године, и од краја 2012. године, до краја 2013. године (уз уредну евиденцију поступајућег судије-председника већа), када није било поступања у предмету, што се може објаснити и великим бојем предмета који је Основни суд у Новом Саду преузео, обзиром да је 1.01.2010. године постао суд чија надлежност са судским јединицама обухвата целокупно подручје Вишег суда у Новом Саду, тако да имајући у виду да је првостепени суд у периоду када је поступао са предметом имао задовољавајућу динамику у раду, да је користио законом дозвољена средства и мере да обезбеди присуство окривљеног, те да је првостепена пресуда једном била укинута и да је поновно вођен поступак према окр. К.Д. који је првостепено окончан 23 дана пре подношења захтева за суђење у разумном року, а имајући у виду да у том тренутку предметна пресуда није била правноснажна, овај суд налази да у конкретном случају, у односу на поступање у кривичном предмету Основног суда у Новом Саду бр. К.!357/12, није повређено право подносиоца захтева за суђење у разумном року, оштећеног Т.С, а самим тим је беспредметан и захтев именованог за накнаду поводом повреде овог права, при чему овај суд има у виду и имовинско-правни аспект предметног спора, а што је предмет одлучивања у предмету Основног суда у Новом Саду бр. П.7801/11, а у погледу захтева за повреду права на суђење у разумном року.“

(Из решења Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр.Р4К.18/14, од 22.12.2014. године, којом је одбијен захтев предлагача Т.С. због повреде права на суђење у разумном року и захтев за накнаду због повреде овог права у односу на кривични поступак који се води пред Основним судом у Новом Саду под посл. бр. К.1357/12)

Аутор сентенце: Биљана Тадић, виши судијски сарадник