Грађанско право - Парнични поступак

ТРОШКОВИ ОПОМЕНЕ ПРЕД ТУЖБУ

Објављено: 18.06.2018

У парницама ради исплате дуга, који је настао између физичких лица није прописана обавеза тужиоца да претходно туженом упути опомену пред тужбу, те је стога ствар избора тужиоца да ли ће да се користи овом могућношћу.

Из образложења:

Првостепеном пресудом тужени је обавезан да тужиоцу исплати износ од 10.000,00 евра са каматом у висини есконтне стопе Европске централне банке почев од 23.06.2011.године до 25.12.2012.године, а од 25.12.2012. године па до исплате у висини стопе затезне камате према Закону о затезној камати Републике Србије, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС важећем у моменту исплате, као и да му исплати трошкове опомене пред тужбу у износу од 5.625,00 динара.

Парничне странке су 2004. године постигле договор да по основу зајма и неисплаћених накнада на име радног ангажовања, те по основу будућих накнада на име радног ангажмана, тужени тужиоцу купи гарсоњеру, у сировом стању, а да тужилац дода потребан остатак новца за гарсоњеру.

Тужилац тужиоцу није купио гарсоњеру, није му извршио исплату дуга на име радног ангажовања и није му вратио зајам, због чега су парничне странке 23.06.2010. године сачиниле писмени споразум. У њему је наведено да су се две стране споразумеле да је дана 23.06.2010.године тужилац дао у зајам туженом износ од 10.000,00 евра, да је рок враћања овог износа годину дана тј. 23.06.2011. године. Тога дана тужилац туженом није предао 10.000,00 евра, јер споразум представља констатовање дуга туженог који је имао према тужиоцу по основу радног ангажовања тужиоца и позајмица које је тужилац давао туженом. Износ од 10.000,00 евра односи се на позајмице тужиоца туженом 2004. и 2005. године у укупном износу од 1.500,00 евра, а остатак од 7.500,00 евра односи се на неисплаћене зараде тужиоца. Споразум су потписале парничне странке, као физичка лица. Правноснажном пресудом Основног суда у Новом Саду одбијен је захтев овде туженог за утврђење ништавости наведеног споразума.

Тужилац се више пута усмено обраћао туженом са захтевом за исплату износа од 10.000,00 евра, након чега му је 17.06.2013. године уручио опомену пред тужбу, коју су сачинили његови пуномоћници, те за чије сачињење је тужилац платио 5.625,00 динара. Тужени тужиоцу није исплатио дуг по предемтном споразуму, нити трошкове опомене пред утужење.

Међутим, првостепени суд је погрешно применио материјално право када је усвојио део тужбеног захтева којим се потражује исплата накнаде у износу од 5.625,00 динара на име трошкова, који су настали подношењем опомене пред утужење. У парницама ради исплате дуга, који је настао између физичких лица није прописана обавеза тужиоца да претходно туженом упути опомену пред тужбу, те је стога ствар избора тужиоца да ли ће да се користи овом могућношћу. Дакле, како трошкови настали у вези са подношењем опомене пред утужење нису нужни, тј. како је до истих дошло искључиво вољом тужиоца, а нису ни имали утицаја на сам парнични поступак, тужени није у обавези да их накнади тужиоцу.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број Гж- 1019/2018 од 15.03.2018.године којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-2661/2017 од 13.12.2017.године

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник