Грађанско право - Радно право

ТРОШКОВИ У ПОСТУПКУ ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ

Објављено: 25.09.2025

Када послодавац изда упозорење о отказу уговора о раду, поводом кога запосленом проузрокује трошкове састава на исто, а затим поступак не оконча, односно не откаже уговор о раду, већ запослени настави да ради код послодавца, тада је послодавац својом кривицом проузроковао штету у виду трошкова састав изјашњења

Из образложења:

Супротно жалбеним наводима трошак који је тужилац имао поводом састава изјашњења на упозорење о отказу уговора о раду, представља у коначном штету коју исти трпи, па је првостепени суд правилно применио одредбу члана. 154. став 1. ЗОО. Истом одредбом прописано је да ко другоме проузрокује штету дужан је надокнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.

Није спорно да издавање упозорења о отказа о раду није противправно понашање туженог. Међутим, када послодавац, овде тужени, изда овакво упозорење, поводом кога запосленом, овде тужиоцу, проузрокује трошкове састава на исто, а затим поступак не оконча, односно не откаже уговор о раду, већ запослени настави да ради код послодавца, тада је послодавац, овде тужени, својом кривицом проузроковао штету запосленом, овде тужиоцу у виду трошкова састава изјашњења.

Правилно провостепени суд није разматрао да ли су наводи упозорења били основани или не, јер исто и није у ингеренцији суда, већ само послодавца, који у ситуацији када сматра да постоје отказни разлози и да су исти основани, доноси решење о отказу о раду, а тек након тога по тужби запосленог суд одлучује о томе да ли су разлози које послодавац наводи у упозорењу, осносно решењу о отказу уговора о раду основани или не.

Даље, супротно жалбеним наводима, легитимно право сваког запосленог је да ангажује правну помоћ у ситуацији када му се прети отказом уговора о раду и када је потребно да се изјасни на упозорење о отказу.

Пресуда Апелационог суда у Новог Саду, посл. бр. Гж1-1025/24 од 23.07.2025. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П1-291/2022 године од 25.04.2025. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник