Грађанско право - Облигационо право

ТУМАЧЕЊЕ УГОВОРА КОД УТВРЂИВАЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ НАМЕРЕ

Објављено: 23.02.2026

Утврдити заједничку намеру значи утврдити оно што је једна страна стварно изјавила и како је друга страна ово требало да разуме,а према ономе што редовно бива у поштеном промету, односно што према редовном току ствари разумеју лица истих својстава када би била у истој ситуацији.

Из образложења:

Основни полазни став о тумачењу уговора који произлази из одредбе члана 99. став 1. ЗОО јесте да јасне и прецизне уговорне клаузуле не треба тумачити јер се одредбе у уговору примењују онако како гласе (члан 99. став 1 ЗОО). Тумачењу подлежу спорне одредбе и према основном правилу садржаном у члану 99. став 2 ЗОО, при тумачењу спорних одредби не треба се држати дословног значења употребљених израза, већ треба истраживати заједничку намеру уговорача и одредбу тако разумети како то одговара начелима облигационог права утврђеним овим законом. Међутим, првостепени суд заједничку намеру странака није утврђивао. Утврђивао је мотив поклонодаваца да учине поклон поклонопримцу, те је у том смислу закључио да је њихов мотив за поклон био да стамбено обезбеде тужену, као што су и другу кћерку. Одлука поклонодавца да учини поклон може бити заснована на различитим мотивима који утичу на намеру дарежљивости као битан елемент уговора о поклону и узимају се у обзир при тумачењу, с обзиром да се путем њих може боље схватити оно што је изражено уговором. У том смислу, утврђивање мотива поклонодаваца да туженој учине поклон би начин – методолошки пут у процесу тумачења спорне уговорне одредбе, који треба да доведе до утврђења битне чињенице, а то је њихова заједничка намера при закључењу уговора, што је у конкретном случају изостало. Утврдити заједничку намеру значи утврдити оно што је једна страна стварно изјавила и како је друга страна ово требало да разуме, а према ономе што редовно бива у поштеном промету, односно што према редовном току ствари разумеју лица истих својстава када би била у истој ситуацији, и да притом то одговара начелима облигационог права. Коначно, с обзиром да је уговор о поклону доброчин уговор, основно правило о тумачењу из члана 99. став 2 ЗОО, треба допунити правилом садржаним у члану 101. ЗОО, према којем нејасне одредбе у уговору без накнаде треба тумачити у смислу који је мање тежак за дужника.

Решење Врховног суда посл.број Рев 20056/24 од 11.06.2024.године, којим је укинута пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж-705/24 од 24.04.2024. године и пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-8568/23 од 16.01.2024. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник