ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Правна схватања - Грађанско право

ПРАВНИ СТАВ

Објављено: 19.06.2014

За одлучивање о тужби за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року нису стварно надлежни судови опште надлежности, сем о тужби за коју постоје законске претпоставке за подношење, када је захтев из тужбе за накнаду штете био поднет Комисији за накнаду штете до 04. јануара 2012. године.

Из образложења:

Правни основ за доношење овог правног става садржан је у релевантним одредбама чл. 22. ст. 1, 32, 35. ст. 2. и 170. Устава Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 83/2006 и 98/2006), у одредбама чл. 45. ст. 1. тач. 9, 82, 89. ст. 2, 3. и 4. и чл. 90. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/2007) и у одредбама чл. 33, 34, 40. ст. 1. и 2. и 42. Закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 99/11, од 27.12.2011. године), који је ступио на снагу 04. јануара 2012. године. Наведеним релевантним одредбама прописано је:

Одредбама Устава Републике Србије:

Чл. 21. ст. 1. – Заштита људских и мањинских права и слобода

Свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право уклањање последица које су повредом настале.

Чл. 32. – Право на правично суђење – Свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Чл. 35. ст. 2. – Право на рехабилитацију и накнаду штете – Свако има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрокује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Чл. 170. – Уставна жалба – Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска и мањинска права и слободе зајамчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

Одредбама Закона о Уставном суду:

Чл. 45. ст. 1. тач. 9. – Уставни суд одлуком одлучује о Уставној жалби.

Чл. 82. – Уставна жалба може се изјавити против појединачних аката или радњи државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се потврђују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајамчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту. Уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.

Чл. 89. ст. 2, 3. и 4. – Кад Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом, односно радњом, повређено или ускраћено људско и мањинско право и слобода зајамчена Уставом, поништиће појединачни акт,односно забраниће даље вршење или наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штете последице у одређеном року. Одлука Уставног суда којом се усваја уставна жалба је правни основ за одношење захтева за накнаду штете или отклањања других штетних последица пред надлежним органом, у складу са законом. Одлука Уставног суда којом је уважена уставна жалба има правно дејство од дана достављања учесници ма у поступку.

Чл. 90. – На основу одлуке Уставног суда из чл. 89. ст. 3. овог закона, подносилац уставне жалбе може да поднесе захтев за накнаду штете Комисији за накнаду штете, ради постизања споразума о висини накнаде. Ако захтев за накнаду штете не буде усвојен или по њему Комисија за накнаду штете не донесе одлуку у року од 30 дана од дана подношења захтева, подносилац Уставне жалбе може код надлежног суда поднети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дела захтева,тужба се може поднети у погледу остатка захтева. Актом министарства надлежног за послове правосуђа одређује се састав Комисије из става 1 овог члана и ближе уређује њен рад.

Одредбама Закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду:

Чл. 33. – У чл. 89. ст. 2. и 3. мењају се и гласе: "Кад Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право или слобода зајамчена Уставом, може поништити појединачни акт осим судске одлуке, забранити даље вршење радње или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетне последице утврђене повреде или ускраћивања зајамчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца. Одлуком којом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен."

Чл. 34. – Чл. 90. брише се.

Чл. 40. ст. 1. и 2. – Поступци започети пре ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона. Захтеви за накнаду штете поднети Комисији из чл. 90. ст. 3. Закона о Уставном суду "Службени гласник РС",бр. 109/07 до дана ступања на снагу овог закона, решиће се у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Чл. 42. Овај Закон супа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".Донети правни став усвојен је на основу наведених релевантних, уставних и законских одредби. Одредбама чл. 40. ст. 1. и 2. Закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду, уређена је примена законских прописа на поступке за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року, као интегралног дела права на правично суђење. Тако ће се захтеви за накнаду штете поднети Комисији из чл. 90. ст. 3. Закона о Уставном суду до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду, тј. до 04. јануара 2012. године, решити у складу са прописима неизмењеног Закона о Уставном суду. То значи да ће се поступци по тим захтевима окончати по раније важећим одредбама чл. 90. Закона о Уставном суду, којима је било предвиђено да подносилац уставне жалбе, која је одлуком Уставног суда уважена, може да поднесе захтев за накнаду штете Комисији за накнаду штете, ради постизања споразума о висини накнаде, па ако захтев за накнаду штете не буде усвојен или по њему Комисија за накнаду штетe не донесе одлуку у року од 30 дана од дана подношења захтева, подносилац уставне жалбе може код надлежног суда поднети тужбу за накнаду штете, а ако је постигнут споразум само у погледу дела захтева, тужба се може поднети у погледу остатка захтева. Даље следи, да ће се пред надлежним судом окончати они поступци по тужбама подносилаца уставних жалби само ако су претходно, до 04. јануара 2012. године, њихови захтеви за накнаду штете били поднети Комисији за накнаду штете, па су се стекли законски услови за подношење тужбе за накнаду штете пред надлежним судом. За све остале судске поступке, који се воде по тужбама са захтевима за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року не постоје законске претпоставке да се окончају пред судовима опште надлежности, јер ти судови за то нису стварно надлежни. Усвојени правни став несумњиво проистиче из садржине наведених одредби чл. 42, 40, 33. и 34. Закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду. Одредбом чл. 42. је прописано да овај закон супа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије" тј. од 04. јануара 2012. године. У одредби чл. 40. је предвиђено да поступци, па и поступци за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року, започети пре ступања на снагу овог Закона окончаће се по одредбама овог Закона, сем поступци по захтевима за накнаду штете који су поднети Комисији до дана ступања на снагу Закона, тј. до 04.01.2012. године, који ће се решити у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог Закона, тј. по неизмењеним прописима Закона о Уставном суду. Одредбом чл. 33. су измењене одредбе чл. 89. ст. 2. и 3. раније важећег Закона, а одредбом чл. 34. брисана је одредба чл. 90. ранијег закона, тако да сада измењена одредба чл. 89. ст. 2. и 3. Закона гласи: "Када Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом утврђено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајамчена Уставом, може поништити појединачни акт осим судске одлуке, забранити даље вршење или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањању штетне последице утврђене повреде или ускраћивања зајамчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца. Одлуком којом се усваја уставна жалба, Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен". То значи да према сада важећој наведеној законској одредби Уставни суд одлучује одлуком којом се усваја уставна жалба и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен, а такав захтев може бити постављен само истовремено са подношењем уставне жалбе. Уставни суд одлучује и о нерешеним захтевима за накнаду штете који су поднети Комисији до 04.01.2012. године. О тим захтевима или њиховим деловима, уколико се стекну законске претпоставке за подношење тужбе одлучују судови опште надлежности. То даље значи да за одлучивање о тужби за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року нису стварно надлежни судови опште надлежности, сем о тужби за коју постоје законске претпоставке за подношење, када је захтев из тужбе за накнаду штете био поднет Комисији за накнаду штете до 04.01.2012. године.

( Правни став усвојен на седници Грађанског одељења Апелационог суда у Новом Саду од 26. јуна 2012. године.)>

Аутор сентенце: