Грађанско право - Радно право

ТУЖБА ЗА УТВРЂЕЊЕ ЧИЊЕНИЦЕ ПОВРЕДЕ НА РАДУ

Објављено: 17.03.2021

Тужба са захтевом за утврђење постојања чињенице повреде запосленог на раду је недозвољена у смислу одредбе члана 194. став 3. ЗПП-а, јер се односи на утврђење постојања чињенице, а не права или правног односа, што није прописано посебним законом, нити другим прописом .

Из образложења:

-из образложења Решења Вишег суда у Новом Саду посл.број Гж1-203/20 од 12.01.2021.године: Према стању у спису, тужилац је дана 26.09.2019. године поднео тужбу ради утврђења, са предлогом да суд донесе пресуду којом ће тужбени захтев усвојити на начин што ће утврдити да је тужилац претрпео повреду на раду дана 20.10.2010. године у току радног времена, при обављању посла на свом радном месту курира и туженог обавезати да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, у року од 8 дана под претњом извршења. Побијаним решењем, првостепени суд је одбацио тужбу као неблаговремену, позивајући се на одредбу члана 294. тачка 2. ЗПП-а.

Правилан је став првостепеног суда да у конкретном случају тужбу треба одбацити. Међутим, како се петитом тужбе јасно тражи утврђење постојања чињенице повреде на раду, при чему ни Законом о пензијском и инвалидском осигурању, а ни Законом о раду није предвиђено подношење тужбе за утврђење постојања такве чињенице, овај суд налази да је предметна тужба недозвољена у смислу одредбе члана 194 став 3. ЗПП-а, услед чега у конкретном случају није постојао основ за одбачај тужбе применом члана 294. тачка 2. ЗПП-а, на коју одредбу се првостепени суд погрешно позвао у ожалбеној одлуци, јер се у конкретном случају не ради о неблаговремено поднетој, већ о недозвољеној тужби. Из тог разлога, а како су правне последице наведеног исте, овај суд налази да побијано решење треба потврдити, и поред овог пропуста првостепеног суда. - из образложења пресуде Апелационог суда у Новом Саду посл.бр. Гж1- 927/20 од 19.10.2020. године:

Када је реч о тужбеном захтеву за утврђење да је тужилац дана 25.07.2016. године задобио повреду на раду, док је био запослен код туженог на радном месту магационер, наведени захтев се односи на утврђење постојања чињеница (а не права или правног односа), што није прописано законом (посебним), нити другим прописом, како правилно наводи првостепени суд. Тужба са тако постављеним захтевом је недозвољена и о њој првостепени суд погрешно мериторно одлучује. Полазећи од формулације постављеног захтева, наведени захтев се несумњиво односи на утврђење постојања чињеница, а не на утврђење постојања права, или правног односа, нити би се могао извести закључак да суштински представља утврђење постојања правног односа. С обзиром на напред изнето, овај суд је првостепену пресуду у делу којим је одбијен тужбени захтев за утврђење да је тужилац дана 25.07.2016. године задобио повреду на раду, док је био запослен код туженог на радном месту магационер, укинуо и тужбу у том делу одбацио.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гж1-203/20 од 12.01.2021.године, којом је потврђено решење Основног Суда у Новом Саду посл.број П1-1325/19 од 11.06.2020.године и пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.бр. Гж1- 927/20 од 19.10.2020. године којом је пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П1-1873/18 од 10.12.2019.године у одбијајућем делу тужбеног захтева укинута и тужба у том делу одбачена, а у усвајајућем делу потврђена>

Аутор сентенце: судија Гордана Главaшки