Грађанско право - Стварно право

УКИДАЊЕ ПРАВА СЛУЖБЕНОСТИ

Објављено: 02.09.2016

Према одредби члана 58 став 1 Закона о основама својинскоправних односа прописано је да стварна службеност престаје ако се власник послужног добра противи њеном вршењу, а власник повласног добра три узастопне године није вршио своје право.

Из образложења:

Одредбом члана 49 став 1 Закона о основама својинскоправних односа прописано је да је стварна службеност право власника једне непокретности(повласно добро) да за потребе те непокретности врши одређене радње на непокретности другог власника(послужно добро) или да захтева од власника послужног добра да се уздржава од вршења одређених радњи које би иначе имао право вршити на својој непокретности. Одредбом члана 58 став 1 Закона о основама својинскоправних односа прописано је да стварна службеност престаје ако се власник послужног добра противи њеном вршењу, а власник повласног добра три узастопне године није вршио своје право. Имајући у виду наведено, по становишту овога суда, у конкретном случају су испуњени услови прописани одредбом члана 58 став 1 Закона о основама својинскоправних односа за укидање права службености пролаза колима у ширини од преко 1 метар до установљених 3 метара, дакле за 2 метра, јер су наступиле измењене околности које се огледају у томе да је тужена још 1996.године сађењем живе ограде, сузила пролаз од 3 метра на само 1 метар, фактички на пролаз само пешице, а не и колима, а којом радњом је тужена изразила противљење вршењу стварне службености пролаза колима, које може бити не само изричито, већ и такво да се из самог понашања власника послужног добра види да се он противи вршењу службености, и од тада па надаље дакле тужиоци се нису користили правом службености пролаза онако како је конституисана, односно колима, чиме су по оцени овога суда показали да им до службености у том обиму како је конституисана није стало.

Наиме, службености су стварна права чији је титулар овлашћен да у извесној мери искоришћава туђу ствар или да захтева од њеног свакодобног власника да је на неки начин не употребљава. При томе се невршење као начин престанка службености појављује у два вида-као либераторна узукапија и као застарелост. Либераторна узукапија је престанак услед невршења које је праћено противљењем од стране власника послужног добра. Овде је дакле, сем обичног невршења од стране титулара службености потребан и један позитиван услов, да је послужно добро држано и уживано као слободно, да је власник послужног добра предузимао радње које искључују постојање службености. Оправдање оваквог начина престанка стварне службености огледа се у томе што право службености значи одређено ограничење права власништва, којег се власник послужног добра настоји ослободити, а ако се власник повласног добра, као титулар права службености, с тим настојањем слаже, не вршећи службеност кроз читаво време од три узастопне године, тиме показује да му до те службености није стало, јер се, највероватније својим повласним добром може користити и без постојећег коришћења послужног добра.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-713/2016 од 13.04.2016.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-4856/2012 од 22.10.2015.г.

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник