Грађанско право - Стварно право

УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИ У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ И ПРАВНИ ИНТЕРЕС ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕСУДЕ ЗА УТВРЂЕЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ

Објављено: 08.03.2016

Одредбом члана 61 Закона о државном премеру и катастру је прописано да је ималац права на н епокретности обавезан да поднесе захтев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности (ст.1). Упис непокретности и права својине, врши се у катастру непокретности и по службеној дужности , у складу са законом (ст.2) .

Из образложења:

Првостепеном пресудом је одбијен тужбени захтев, којим је тражено утврђење да је тужилац искључиви власник некретнине-парцеле број 170/1 њива Горње Сајлово површине од 1 ха 19 ари и 93м2, која је уписана у листу непокретности број 334 к.о. Нови Сад IV, што је тужена дужна признати и издати тужиоцу табуларну исправу или трпети да се тужилац на основу ове пресуде у земљишним и другим јавним књигама укњижи као искључиви власник и корисник напред описане некретнине (став1).

Одредбом члана 61 Закона о државном премеру и катастру је прописано да је ималац права на непокретности обавезан да поднесе захтев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности (ст.1). Упис непокретности и права својине врши се у катастру непокретности и по службеној дужности , у складу са законом (ст.2).

Према одредби члана 86 наведеног закона, упис у катастар непокретности врши се на основу приватне или јавне исправе, која је по садржини и форми подобна за упис. Исправа за упис мора нарочито да садржи: 1) место и датум састављања, односно овере;2) означење непокретности на коју се исправа односи према подацима катастра непокретности (катастарска општина, број и површина парцеле, број и површина објекта, број и површина посебног дела објекта); 3) презиме, име и име једног родитеља, односно назив, пребивалиште, односно боравиште или седиште и јединствени матични број грађана, односно матични број уписаног претходника и лица у чију корист се упис захтева.

Апелациони суд налази да из садржаја доказа изведених у поступку, произлази да је решењем Комисије за вођење поступка и доношења решења по захтевима за враћање земљишта од 01.06.2000.године одлучено о враћању парцела 285/5 и 170/1 (обе у к.о. Нови Сад IV) у власништво Мургашки Михајлу, правном претходнику тужиоца, из чега надаље следи да је истим решењем правни претходник тужиоца, у смислу члана 20 ст. 2 Закона о основама својинско-правних односа, стекао својину како на парцели 285/5 која није предемт овог спора, тако и на парцели 170/1, која је предмет овог спора. С обзиром на наведено, а супротно жалбеним наводима тужиоца, изостаје његов правни интерес за утврђујућу пресуду, којом ће му се у судском поступку признати право власништва на парцели са идентичним подацима, будући да је њему то право већ признато поменутим решењем Комисије од 01.06.2000.године. Надаље, из садржаја изведених доказа следи и да је РГЗ дана 26.11.2008.године парцелу 170/1 укњижио као државну својину, а не као својину правног претходника тужиоца, при чему тужилац не пружа никакав доказ да су се он, или његов правни претходник обраћали РГЗ са захтевом за упис права власништва на парцели 170/1 , на шта су били овлашћени одредбом члана 61 Закона о државном премеру и катастру, односно да је такав захтев за упис права власништва одбијен, у ком случају би тужилац имао правни интерес за утврђујућу пресуду у овој правној ствари. Тужилац не пружа доказ нити да се обраћао Комисији за вођење поступка и доношење решења по захтевима за враћање земљишта за измену решења од 01.06.2000.године, будући да је дошло до промене површине наведене парцеле, а након уписа од 26.11.2008.године, с обзиром на то да из правилног чињеничног утврђења првостепеног суда следи да је у време подношења тужбе, наведена парцела 170/1 уписана са површином од 1 ха 25 ари 73 м2 и то као остало грађевинско земљиште, те није више уписана као њива површине 1 ха 19 а 93 м2, која је решењем од 01.06.2000.године враћена правном претходнику тужиоца. Надаље, тужилац, који је решењем о наслеђивању оглашен за наследника на парцели 170/1 коју је његов отац, сада пок. Мургашки Михајло, добио у својину наведеним решењем Комисије од 01.06.2000.године, не пружа доказе да се по основу наведене судске одлуке обраћао катастру непокретности за упис свог власништва по основу решења од 01.06.2000.године и решења о наслеђивању и да је са тим захтевом одбијен.

На основу изнетих разлога, применом одредбе члана 390 ЗПП, жалба туженог је одбијена и првостепена пресуда потврђена.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2913/15 од 21.10.2015.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-5035/14 од 08.06.2015.г.)

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник