Грађанско право - Стварно право

УПИС ПРАВА У ЈАВНЕ КЊИГЕ

Објављено: 20.03.2025

Ваљаност правног посла има приоритет у односу на упис права у јавне књиге будући да евидентирање у јавним књигама не може бити пресудно у ситуацији када је вољом странака извршен пренос права својине.

Из образложења:

Тужилац истрајава у жалби, а што је истицао и током првостепеног поступка, да тужени 1. реда у тренутку давања заложне изјаве није био власник непокретности и да је самим тим иста ништава. Међутим, ови наводи жалбе се не могу прихватити. Закон о основама својинскоправних односа је у члану 10. прописао да се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем, као и одлуком државног органа, на начин и под условима одређеним законом. Исти закон је у члану 33. прописао да се на основу правног посла право својине на непокретности стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом, из чега произлази да се својина на непокретности на правно перфектан начин стиче ваљаним правним послом преноса својине на непокретности и одговарајућим уписом у јавне књиге. Међутим, ваљаност правног посла има приоритет у односу на упис права у јавне књиге будући да евидентирање у јавним књигаме не може бити пресудно у ситуацији када је вољом странака извршен пренос права својине, па лице на кога је ваљаним правним послом пренета својина на непокретности, постаје титулар права својине и као такав једини који исту ствар може оптеретити, односно заложити у смилу члана 3. Закона о основама својинскоправних односа. Извршени упис права својине на непокретности нија апсолутни доказ права својине, већ је то само презумпција постојања права својине. У конкретном случају би се радило о ништавој заложној изјави, да је продавац, по закљученом уговору о продаји, након што је своја својинска права пренео на овде туженог 1. реда злоупотребио чињеницу да је уписан у јавне књиге као власник, дао хипотекарну изјаву, при чему није било потребе, а што наводи првостепени суд, да се В.В. од које је тужени 1. реда купио предметне некретнине, сагласи са датом заложном изјавом, јер продајом непокретности више није била власник исте. Како су дакле непокретности продате туженом 1. реда на основу овереног купопродајног уговора, при чему исплата цене и предаја поседа није доведена у питање од стране тужиоца, и тужени 1. реда је ступио у посед, произлази да је уговор о купопродаји у целости извршен иако није био спроведен поступак уписа промене права својине у јавним књигама, па сви супротни наводи жалбе који се тичу тога да тужени 1. реда није био власник непокретности у тренутку давања заложне изјаве нису основани.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-319/24 од 31.10.2024.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-8576/22 од 19.09. 2023.године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник