Објављено: 11.02.2025
Оспорено право на издвајање по основу брачне тековине у оставинском поступку се мора доказивати у парничном поступку без обзира на претпоставку из чл. 180. став 2. Породичног закона.
Из образложења:
Првостепени суд је погрешно примењујући одредбе чл. 23. Закона о ванпарничном поступку на парницу упутио законске наследнице - ћерке оставиоца, с обзиром да је у оставинском поступку оспорено издвајање по основу брачне тековине. То право се мора доказивати у парничном поступку без обзира на претпоставку из чл. 180 став 2 Породичног закона па је наследна учесница (супруга оставиоца) која тврди да јој та имовина припада по основу брачне тековине које јој је оспорено мора доказати без обзира на претпоставку из чл. 180. став 2. Породичног закона. Дакле, она је слабија у праву и на њој је терет доказивања да је потребно издвојити ½ дела на некретнинама у К.О. Каћ на име брачне сутековине тј. да јој припада право на имовину која улази у састав заоставштине и на којој је према достављеним доказима оставилац био власник, па је жалба у овом смислу основана и првостепено решење преиначено.
Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. Гж-5045/24 од 14.11.2024. године, којим је делимично преиначено решење Основног суда у Новом Саду, посл. бр. О-6573/20 од 04.06.2018. године
Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостали саветник