ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Ванпарнични поступак

УПУЋИВАЊЕ НА ПАРНИЦУ ОНЕ СТРАНКЕ ЧИЈЕ ЈЕ ПРАВО МАЊЕ ВЕРОВАТНО

Објављено: 07.03.2016

Законски наследници који оспоравају располагање оставиоца, учињено уговором о поклону и који тврде да је на тај начин повређено њихово право на нужни део, слабији су у праву, те је на њима терет доказивања тврдње да је њихово субјективно право повређено.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду пословни број О-4340/2015 од 10.09.2015.године прекинут је оставински поступак иза пок. С.М., бив. из Новог Сада, уз упућивање на парницу законског наследника С.М. сина оставиоца, против законских наследника З.В. и М.Н., унука оставиоца, ради доказивања чињеница да су законски и нужни наследници З.В. и М.Н. унуке оставиоца, намирене у свом нужном наследном делу, уз упозорење да је странка упућена на парницу дужна да исту покрене у року од 30 дана од дана правноснажности решења, те да у даљем року од 15 дана о томе извести суд са примерком тужбе, јер ће се у супротном оставински поступак наставити и заоставштина распоредити према подацима у спису предмета.

Одредбом члана 23 ЗВП је прописано да ако су међу учесницима спорне чињенице важне за решавање претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу или поступак пред управним органом ради решавања спорног права, односно правног односа. Суд ће упутити на парницу, односно на поступак пред управним органом оног учесника чије право сматра мање вероватним, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Према члану 24 ЗВП, ако учесник који је упућен на парницу или поступак пред управним органом у одређеном року, који не може бити дужи од 30 дана покрене парницу, односно поступак пред управним органом, ванчарнични поступак ће се прекинути до правноснажног окончања тог поступка. Ако ни један од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу односно поступак пред управним органом, суд ће довршити поступак без обзира на захтеве у погледу којих је учесник упућен на парницу,односно на поступак пред управним органом.

У конкретном случају суд је правилно применио цитиране одредбе члана 119 ЗВП када је прекинуо расправљање заоставштине у овој правној ствари, с обзиром да постоји спорна чињеница као што је право на нужни део, а од које зависи право странака на наслеђивање заоставштине.

Међутим, првостепени суд је погрешно примењујући одредбе члана 23 ЗВП на парницу упутио законског наследника, сина оставиоца, уместо да је на парницу упутио законске наследнице унуке оставиоца, с обзиром да су наследници који оспоравају располагање оставиоца учињено уговором о поклону и тврде да је тиме повређен њихов нужни део, слабији у праву и на њима је терет доказивања, тврдње да је њихово субјективно право повређено, па је жалба у овом смислу основана.

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник (Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3761/15 од 20.01.2016.године, којим је преиначено решење Основног Суда у Новом Саду посл.број О-4340/2015 од 10.09.2015.г.)>

Аутор сентенце: