ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Правна схватања - Кривично право

УСТАВНА ЖАЛБА

Објављено: 19.11.2013

СТАВОВИ УСТАВНОГ СУДА У ПОСТУПКУ ИСПИТИВАЊА И ОДЛУЧИВАЊА ПО УСТАВНОЈ ЖАЛБИ

Из образложења:

1. Која су то права и слободе зајемчене Уставом Републике Србије или заштићена права чијом се повредом или ускраћивањем стиче могућност изјављивања уставне жалбе?

С т а в: Уставном жалбом штите се сва људска и мањинска права и слободе, индивидуална и колективна, зајемчена Уставом, независно од њиховог систематског места у Уставу и независно од тога да ли су изричито уграђена у Устав или су у уставноправни систем имплементирана потврђеним међународним уговорима.

2. Шта може бити предмет уставне жалбе, односно против којих се све појединачних аката или радњи државних органа или организација које врше јавна овлашћења може изјавити уставна жалба ?

С т а в: Уставна жалба се може изјавити против појединачног акта или радње свих државних органа који су носиоци законодавне, извршне или судске власти.

С т а в: Уставна жалба се може изјавити против појединачног акта или радње свих носилаца јавних овлашћења.

3. Кад се сматра да су исцрпљена правна средства у управном, пре¬кршајном и судском поступку?

А) Ставови који се односе на поједине поступке

С т а в: У прекршајном поступку, доношењем одлуке по жалби на пр¬во¬сте¬пену одлуку, односно одлуке по захтеву за ванредно преиспитивање право¬снажног решења о прекршају (уколико је дозвољен), сматраће се да је ис¬цр¬пљено последње правно средство пре изјављивања уставне жалбе.

3.3. С т а в: У случају да је подносилац уставне жалбе против правноснажног решења о прекршају поднео иницијативу јавном тужиоцу за подизање захтева за заштиту законитости, благовременост уставне жалбе ће се ценити у односу на дан достављања одлуке суда, односно органа управног одлучивања по последњем правном средству, у смислу претходног Става.

С т а в: У кривичном поступку, доношењем одлуке по жалби на првостепену, односно на другостепену пресуду, или по жалби на решење, сматраће се да је исцрпљено последње правно средство пре изјав¬љи¬ва¬ња уставне жалбе.

С т а в: У случају да је подносилац уставне жалбе против правноснажне одлуке суда у кривичном поступку поднео иницијативу јавном тужиоцу за подизање захтева за заштиту законитости, благовременост уставне жалбе ће се ценити у односу на дан достављања одлуке суда по последњем правном средству, у смислу претходног Става.

С т а в: Уколико је уставна жалба изјављена против одлуке Врховног суда Србије донете по захтеву за испитивање законитости правноснажне пресуде, као и против судских одлука које су претходиле том захтеву, Уставни суд може мериторно одлучивати само о одлуци донетој поводом изјављеног ванредног правног средства, док ће уставну жалбу у делу у коме се оспоравају одлуке нижестепених судова одбацити као неблаговремену (ако је поднета по протеку рока утврђеног Законом о Уставном суду), или недопуштену (ако су оспорени акти донети пре Устава).

3.4. С т а в: У поступку за привредне преступе, доношењем одлуке по жалби на првостепену одлуку суда сматраће се да је исцрпљено последње правно средство пре изјављивања уставне жалбе.

I Ставови Уставног суда који се односе на поступак претходног испитивања уставне жалбе

Б) Став који се односи на све поступке

Подношење иницијативе јавном тужиоцу за подизање захтева за заштиту законитости у управном поступку, управном спору, прекршајном поступку и кривичном поступку не сматра се оправданим разлогом за пропуштање рока за изјављивање уставне жалбе и подношење предлога за повраћај у пређашње стање.

4. Када се сматра да нису предвиђена друга правна средства?

С т а в : Уставни суд ће одлучивати о уставној жалби кад је искључено право на судску заштиту или када нису обезбеђена (предвиђена) друга правна средства.

5. Активна легитимација за изјављивање уставне жалбе

С т а в: Право на уставну жалбу има свако физичко или правно лице, домаће или страно, уколико је титулар Уставом зајемчених људских и мањинских права и слобода.

С т а в: Друго физичко лице, државни или други орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода може, на основу посебног писменог овлашћења, поднети уставну жалбу у име лица које сматра му је повређено или ускраћено право или слобода зајемчена Уставом.

6. Рок за изјављивање уставне жалбе¬

С т а в: Рок за подношење уставне жалбе је преклузиван. Само изузетно се може дозволити повраћај у пређашње стање у складу са Законом о Уставном суду.

С т а в: За појединачан акт почетак рока одређен је даном до¬став¬ља¬ња акта донетог по последњем исцрпљеном правном средству.

С т а в: За радњу је почетак рока везан за дан предузимања или престанка радње, а рок се рачуна од дана сазнања подносиоца уставне жалбе о предузимању или престанку радње.

С т а в: За пропуштену радњу, рок се рачуна у сваком конкретном случају, зависно од понашања органа и понашања подносиоца уставне жалбе.

7. Благовременост и уредност уставне жалбе изјављене након про¬гла¬шења Устава, а пре ступања на снагу Закона о Уставном суду

С т а в: Уставна жалба се може изјавити против појединачног ак¬та који је донет или радње која је извршена након проглашења Устава, најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу Закона о Уставном суду.

Уколико је појединачни акт донет после ступања на снагу Устава, али је до¬стављен после ступања на снагу Закона о Уставном суду, уставна жалба се може изјавити најкасније 30 дана од дана достављања.

С т а в: Не постоје претпоставке из Устава и Закона о Уставном суду да Уставни суд одлучује о уставним жалбама против појединачних аката донетих или радњи извршених пре проглашења Устава од 2006. године. Стога нема ни претпоставки да Уставни суд одлучује о уставним жалбама које су биле изјављене Суду Србије и Црне Горе, сагласно Уставној повељи државне заједнице Србија и Црна Гора и Повељи о људским и мањинским правима и грађанским слободама, а које су достављене Уставном суду од стране судова опште надлежности или од самих подносилаца уставних жалби.

С т а в: Подносиоцима уставних жалби које су поднете Ус¬тав¬ном суду од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу Закона о Уставном суду, упутиће се захтев да, у року који не може бити краћи од 15 дана, уреде уставну жалбу, сагласно Закону о Уставном суду, уз упозорење да ће у случају непоступања по захтеву Суда, уставна жалба, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 3). Закона, бити одбачена.

С т а в: Суд ће од подносиоца уставне жалбе затражити откла¬ња¬ње недостатака у уставној жалби само уколико је уставна жалба допуштена и благовремена.

8. Обавезна садржина уставне жалбе

С т а в: Обавезни елементи садржине уставне жалбе изричито су утврђени чланом 85. Закона о Уставном суду. Недостатак било ког елемента захтева да подносилац уставне жалбе буде обавештен о њему и позван да га у одређеном року отклони, уз упозорење да ће уставна жалба, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 3) Закона, бити одбачена, уколико за одлучивање недостаје елемент који онемогућава поступање Суда.

С т а в: Уставни суд је, у погледу утврђивања повреде или ускраћивања права или слободе, "везан" захтевом из уставне жалбе и приликом одлучивања креће се у границама постављеног зах¬те¬ва.

9. Достављање уставне жалбе трећем (заинтересованом) лицу

Став: Уставна жалба се може доставити трећем (заинтере¬со¬ва¬ном) лицу на изјашњење у одређеном року, уколико је то од значаја за ис¬прав¬но поступање и одлучивање о уставној жалби или од значаја за од¬ла¬гање извршења појединачног акта против кога је изјављена уставна жалба.

II

Ставови који се односе на мериторно одлучивање по уставној жалби

1. Изрека одлуке Уставног суда којом се уставна жалба усваја (члан 89. Закона)

Усвајање уставне жалбе и утврђивање повреде права

1.1.

С т а в: Првим ставом изреке одлуке Уставни суд усваја уставну жалбу и утврђује да је оспореним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена конкретном одредбом Устава и одређује начин правичног задовољења.

1.2.

С т а в: Изузетно, када Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди да је оспореним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена конкретном одредбом Устава, а на други начин се не могу отклонити штетне последице, Суд у ставу 2. изреке одлуке поништава појединачни акт и предмет враћа на поновни поступак и одлучивање органу чији је акт поништен. У том случају Суд може да одреди доношење новог акта и може наложити окончање поступка у најкраћем могућем року.

1.3.

С т а в: Посебним ставом изреке одлуке којом се усваја уставна жалба, утврђује се да ли је ова одлука основ за накнаду штете.

2. Отклањање штетних последица и накнада штете у поступку одлучивања по уставној жалби (члан 89. став 2. Закона)

2.1.

С т а в: Изреком одлуке којом се утврђује повреда права на суђење у разумном року може се утврдити да подносилац уставне жалбе има право на примерену накнаду штете.

2.2.

С т а в: Када усвоји уставну жалбу изјављену због повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд може наложити окончање поступка у најкраћем могућем року.

Општи Став

Када Уставни суд утврди да је оспореним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајем¬чена конкретном одредбом Устава, Суд може да поништи појединачни акт, забрани даље вршење или нареди вршење одређене радње и може одредити да се уклоне штетне последице у одређеном року (нпр. повраћај у пређашње стање, накнада штете, објављивање одлуке).

3. Структура образложења одлуке којом се усваја уставна жалба

С т а в: Образложење одлуке којом се усваја уставна жалба треба да садржи:

1. наводе подносиоца жалбе и постављени захтев;

2. одговор доносиоца оспореног акта и одговор органа чија се радња оспорава, уколико је одговор тражен;

3. цитирање одредбе члана 170. Устава Републике Србије и карактер уставне жалбе;

4. чињенице и околности случаја, које су од значаја за одлучивање;

5. правнорелевантне прописе (релевантно право), и то:

- одредбе Устава којим се гарантују људска или мањинска права и слободе за које постоји сумња да су повређени,

- одредбе Закона о Уставном суду од значаја за одлучивање,

- одредбе других закона који су били основ за доношење оспорених аката и које могу бити од значаја за оцену повреде права,

6. оцену Уставног суда о спорним питањима;

7. правни основ одлуке који ће следити редослед ставова из изреке;

8. образложење може садржати и друга питања и наводе учесника у поступку који су били разлог оспоравања, а који нису од битног значаја за одлуку: целисходност норми, степен, облик или начин уређености неког питања у оспореном акту, примена оспореног акта, међусобна сагласност општих аката, као и друга питања о којима Уставни суд није надлежан да одлучује, о чему се осврт даје у посебном ставу образложења.

4. Оцена уставности општег акта у поступку одлучивања по уставној жалби

С т а в: Ако се у уставној жалби истакне захтев за оцену уставности и законитости општег акта чијом је применом или тумачењем наводно повређено Уставом гарантовано људско или мањинско право и слобода, Суд ће:

а) ако се одбацује уставна жалба – подносиоца уставне жалбе упутити на покретање посебног поступка за оцену уставности и законитости општег акта;

б) ако се одбија уставна жалба – у образложењу одлуке оценити да је неоснована тврдња да је због примене или тумачења општег акта повређено Уставом гарантовано људско или мањинско право;

в) ако постоји разумна сумња у уставност и законитост општег акта на основу кога је донет појединачни акт који се уставном жалбом оспорава – застати са поступком одлучивања по уставној жалби и покренути поступак оцене уставности и законитости општег акта.

Ставови усвојени од стране Уставног суда на редовним седницама одржаним 30. октобра 2008. године и 2. априла 2009. године>

Аутор сентенце: