ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

УТВРЂЕЊЕ НИШТАВОСТИ ТЕСТАМЕНТА

Објављено: 21.12.2018

Правне последице код ништавог и рушљивог завештања су исте, па се стога сматра да завештање није никада било сачињено, јер захтев за утврђење ништавости, садржи у себи и захтев за рушљивост завештања.

Из образложења:

Првостепеном пресудом је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се утврди ништавост тестамента оставитељице К.Г. од 25.09.1996. године. Обавезани су тужиоци да туженом накнаде трошкове поступка. Првостепени суд је утврдио да је сада пок. К.Г., рођена Б., рођена дана 24.09.1919. године, а преминула дана 20.12.1998. године, била мајка туженог, и правног претходника тужилаца, пок. К.В. У оставинском поступку дана 11.10.2001.године проглашен је тестамент тестаторке сачињен дана 25.09.1996. године, којим је сву своју имовину оставила у наслеђе туженом. К.В. није признао тестамент, сматрајући да је оставитељица у време сачињења истог била болесна. Решењем посл.бр. О-1780/2001 од 16.04.2002. године оставински поступак је прекинут, а К.В. упућен на парницу ради доказивања ваљаности тестамента. Покренут је поступак П-4053/02 који је окончан доношењем решења од 18.08.2003. године о повлачењу тужбе. Након тога донето је решење посл.бр. О-193/11 од 18.12.2012. године којим је за наследника К.Г. оглашен овде тужени, а по жалби овде тужиље 1.реда, наведено решење је укинуто, након чега је оставински суд решењем од 29.10.2013. године упутио тужиљу 1.реда на поступак утврђивања ништавости предметног тестамента К.Г. У складу са упутом оставинског суда, тужиоци су 31.12.2013. године поднели тужбу ради утврђења ништавости тестамента.

Надаље је утврђено да је К.Г. сачинила тестамент пред сведоцима, и то адвокатом У.В. из Новог Сада, која је била састављач тестамента и К.М., тестаменталним сведоком. У погледу К.В., у тестаменту је наведено да га ретко виђа и да га искључује из наслеђа. Тестамент је потписан од стране тестатора, наведено је да састављач тестамента констатује да су сведоци присуствовали потписивању тестамента од стране тестатора лично. Наведено је својство тестаменталних сведока и њихов идентитет, те су тестамент и потписали. Затим је наведено да је проф др К.Б. присуствовао сачињењу и потписивању тестамента, а да је непосредно пре тога обавио психијатријски преглед са К.Г. и констатовао да сматра да је иста приликом потписивања тестамента била способна за расуђивање и слободно изражавање своје воље.

Имајући у виду одредбе члана 85 Закона о наслеђивању, из којих произилази да завешталац пред сведоцима изјављује да је већ сачињено писмено прочитао, не следи из исте правилност закључка првостепеног суда да завештање није сачињено у прописаној форми, уколико се у тексту завештања не констатује да је завешталац прочитао завештање. Наиме, према наведеним законским одредбама, између осталих услова, за пуноважност ове врсте завештања потребно је да завешталац пред сведоцима изјави да је већ сачињено писмено прочитао и да га потом потпише. Дакле, потребно је да садржина завештања буде таква да садржи такву констатацију. Сведоци уопште не морају бити упознати са садржином тестамента.

Тужиоци су определили захтев за утврђење ништавости завештања, иако су се у тужби позивали на разлоге рушљивости завештања, због повреде облика завештања у смислу члана 168 Закона о наслеђивању. Правне последице код ништавог и рушљивог завештања су исте, па се стога сматра да завештање није никада било сачињено, јер захтев за утврђење ништавости, садржи у себи и захтев за рушљивост завештања.

Заузето правно становиште првостепеног суда из побијане пресуде о томе да спорни тестамент не испуњава форму, која се захтева за писани тестамент пред сведоцима, те да тужбени захтев није правилно постављен, јер се истим тражи утврђење ништавости (апсолутне ништавости предметног завештања, као да је реч о разлозима тзв. апсолутне ништавости), није тачан. Иако је захтев усмерен на ништавост, и иако је сходно цитираној законској одредби заправо реч о разлозима из домена тзв. релативне ништавости, исто нема материјалноправне консеквенце на непостојање његовог правног дејства и правни закључак о његовој ништавости. Тужиоци су свакако лица које у смислу одредбе члана 165 Закона имају правни интерес за поништај завештања због рушљивости.

Нетачан је закључак првостепеног суда да услед захтева за утврђење ништавости, нема места одлуци о разлозима који чине тестамент рушљивим, и како је у погледу тих истих разлога за рушљивост, побијана пресуда захваћена битном повредом правила поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, првостепена пресуда је укинута, а предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Решење Апелационог суда у Новом Саду, посл.број Гж- 3193/17 од 14.12.2017.године којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-12455/13 од 31.05.2017. године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник