Грађанско право - Парнични поступак

УТВРЂИВАЊЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТА СПОРА У ПОСТУПЦИМА СА ЗАХТЕВИМА ДЕКЛАРАТИВНОГ КАРАКТЕРА

Објављено: 17.12.2024

За утврђивање вредности предмета спора у поступцима са захтевима декларативног карактера, кључно је утврдити шта је крајњи циљ тог утврђења.

Из образложења:

Неосновани су жалбени наводи тужилаца којима указују да је првостепени суд незаконито поступао утврђујући вредност предмета спора у знатно већем износу у односу на вредност означену у тужби, а полазећи од вредности заоставштине коју би тужена могла да наследи као законски наследник (супруга) иза пок. Џ.М., не узимајући у обзир да је предмет спора утврђење непостојања заједнице живота тужене и оставиоца. Наиме, како из стања у спису предмета произлази да је предмет тужбеног захтева утврђење да је тужена изгубила право на законско наслеђивање заоставштине иза пок. Џ.М. из разлога што јој је са оставиоцем суштински престала заједница живота, иако су формално били у браку до смрти оставиоца, јасно је којим се разлозима првостепени суд руководио сматрајући да је вредност предмета спора опредељена у тужби прениска. Наиме, чињеница јесте да у конкретном случају предмет спора није конкретно спор поводом заоставштине, већ утврђење да је тужена изгубила право на законско наслеђивање заоставштине, због чињенице трајног престанка заједнице живота са оставиоцем 1999. године, а који захтев се, по ставу овог суда, у датој ситуацији, не може посматрати изоловано, с обзиром на то да одлука о истом утиче на право тужиље на наслеђе, али и на право тужиље на остваривање права својине по основу сутековине. У смислу наведеног, како је у конкретном случају тужбени захтев декларативног карактера, дакле не односи се на новчани износ, већ на утврђење да је тужена изгубила право на законско наслеђивање, али због престанка заједнице живота са оставиоцем, правилно је првостепени суд поступио када је као вредност предмета спора узео вредност имовине на коју тужена претендује, као супруга иза пок. Џ.М., у обиму од ½ дела, на основу брачне сутековине, будући да је за утврђивање вредности предмета спора у поступцима са захтевима декларативног карактера, кључно утврдити шта је крајњи циљ тог утврђења. Дакле, како је циљ покретања овог првостепеног поступка утврђење да је тужена изгубила право на заоставштини иза пок. Џ.М. услед престанка заједнице живота са оставиоцем, по њиховом међусобном споразуму, те да од исхода овог поступка зависи да ли ће тужена бити у ситуацији да оствари своје право на имовини вредности 59.603.310,00 динара, а коју вредност је и сама определила као вредност предмета спора у поступку пред Вишим судом у Новом Саду пословни број П-501/2022, у којем је овде тужена поднела тужбу против деце оставиоца, овде тужилаца, а ради утврђења да је стекла право својине ½ дела имовине оставиоца, по основу брачне сутековине, правилно је првостепени суд на брз и погодан начин, сагласно одредби члана 33. став 3 ЗПП-а, утврдио вредност предмета спора у наведеном износу.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-6032/20 од 04.10.2023.године, којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл.број П-196/23 од 03.05.2023.године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник