ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Стварно право

ВАНРЕДНИ ОДРЖАЈ

Објављено: 14.07.2021

Савесност код ванредног одржаја тумачи се шире у односу на ону која важи за редован одржај. Савестан држалац је онај који оправдано верује да је власник. Он се налази у двострукој заблуди, јер с једне стране он погрешно држи да је власник, а са друге стране погрешно држи да постоји законити основ.

Из образложења:

Основ за савесну државину тужиоца на спорној парцели тужиоца М.В. овај суд налази у одредбама члана 3 Закона о промету непокретности („Службеном гласнику РС“, број 42/98 и 111/2009), који је важио у време када је закључен купопродајни уговор од 10.05.2002. године, којима је прописано да се преносом права својине на згради изграђеној на земљишту на коме власник зграде нема право својине, већ само право коришћења, преноси и право коришћења на земљишту на коме се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде. У прилог наведеном говори и чињеница да се савесност код ванредног одржаја тумачи шире у односу на ону која важи за редован одржај. Савестан држалац је онај који оправдано верује да је власник. Он се налази у двострукој заблуди, јер с једне стране он погрешно држи да је власник, а са друге стране погрешно држи да постоји законити основ. Одредбом члана 102. став 1. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС“, број 72/2009) прописано је да се право коришћења на грађевинском земљишту претвара у право својине без накнаде. Након доношења наведеног закона, којим се као што је наведено, дозвољава конверзија права коришћења земљишта у право својине, по аналогији, по основу одржаја може се стећи не само право својине већ и право коришћења, с обзиром да је право коришћења уже право од права својине, односно право својине у себи садржи и право коришћења. Одредбом члана 28 став 2 Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“ број 67/80, 36/90) прописано је да савестан и законити држалац непокретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 10 година, а ставом 4 наведеног члана прописано је да савестан држалац непокретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 20 година. Према цитираној законској одредби, за стицање права својине путем одржаја потребна је савесна државина у трајању од 20 година, а савестан држалац је онај држалац који основано верује да је власник, а да није знао, нити је према околностима случаја могао знати, да непокретност коју држи није његова. Према одредби члана 72 истог Закона, државина је законита ако се заснива на пуноважном правном основу који је потребан за стицање права својине и ако није прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења. Следом наведеног, те имајући у виду да се у време потребно за ванредни одржај урачунава и време у којем су се правни претходници држаоца налазили у поседу земљишта и имали савесну државину, у конкретном од 1972. године када је правни претходник тужиоца Д.Ф. закључио уговор са Заводом за комуналну изградњу у Новом Саду на основу решења надлежних органа из 1972. године, који је за предмет имао право коришћења на спорној парцели, односно од 04.07.1996. године, када су ступиле на снагу измене Закона о основама својинскоправних односа, па до подношења предметне тужбе (дана 12.12.2017. године), протекао рок од 20 година, који представља рок за венредни одржај, овај суд налази да је тужилац М.В. по основу ванредног одржаја стекао право коришћења на спорној парцели. Како суд није везан за правни основ који је у тужби наведен већ за чињенични основ тужбе, овај суд је потврдио побијану одлуку у усвајајућем делу о тужбеном захтеву.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2899/20 од 13.05.2021.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-14594/20 од 08.10.2020.године>

Аутор сентенце: судија др Биљана Лепотић