ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

ВРАЋАЊЕ ПОКЛОНА БИВШИХ СУПРУЖНИКА

Објављено: 18.06.2018

Одредбом члана 190 ст.2 Породичног закона прописано је да уколико брак престане разводом или поништајем, враћају се поклони које су супружници учинили један другом у току трајања заједничког живота у браку, а чија је вредност несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине супружника.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-7234/2015 од 24.03.2017. године одбијен је примарни тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је ништав уговор о поклону ½ дела трособног стана број 30 који се налази у поткровљу вишестамбене зграде у улици С. 93 у Новом Саду, површине 72,9 м2 која је саграђена на катастарској парцели број 5458/1, уписаној у лист непокретности број 9773 к.о. Нови Сад II, а који уговор је закључен између парничних странака и оверен пред Основним судом у Новом Саду дана 12.01.2012. године под ознаком Ов3-295/2012, те да се тужени обавеже да тужиљи врати у својину ½ дела наведене непокретности и да јој накнади парничне трошкове, као и да се на основу пресуде Служби за катастар непокретности наложи упис права својине у корист тужиље. Евентуални тужбени захтев је усвојен, те је уговор о поклону раскинут и тужени је обавезан да тужиљи врати у својину ½ дела описане непокретности. Републичком геодетском заводу је наложено да на основу пресуде изврши упис права својине у корист тужиље.

Одлучујући о захтеву тужене за раскид уговора о поклону и враћање поклона првостепени суд је пошао од одредаба Породичног закона којима су регулисани уговори супружника, што је и правилно с обзиром да је специфичност спорног уговора о поклону управо у томе што је закључен између супружника, што је и правилно с обзиром да је специфичност спорног уговора о поклону управо у томе што је закључен између супружника, за време трајања брака.

Одредбом члана 190 ст. 2 Породичног закона прописано је да уколико брак престане разводом или поништајем, враћају се поклони које су супружници учинили један другом у току трајања заједничког живота у браку, а чија је вредност несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине супружника. Ипак, у ставу 2 истог члана предвиђен је изузетак од овог правила у ситуацији ако би прихватање захтева за враћање поклона представљало очигледну неправду за другог супружника (поклонопримца). Закон у ставу 4 у погледу враћања поклона одређује још само то да се поклон враћа у стању у коме се налази у тренутку престанка заједничког живота у браку.

Имајући у виду цитиране одредбе може се закључити да су за пресуђење релевантне само чињенице да ли су парничне странке сада бивши супружници чији је брак престао разводом или је поништен, затим, да ли је поклон учињен у току трајања заједничког живота, да ли је вредност поклона несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине, те да ли би враћање поклона за туженог представљало очигледну неправду. У светлу наведеног првостепени суд је утврдио да су парничне странке бивши супружници и да је за време трајања брака тужиља тужиоцу поклонила ½ непокретности, која је претходно ближе описана, а која је била у власништву тужиље. Сходно жалбеним наводима, ове чињенице за тужиоца нису спорне. Првостепени суд је утврдио да тужиоци у току трајања брака нису стекли заједничку непокретну имовину, а да су од имовине веће вредности стекли само путничко возило, који је остао у поседу туженог. Ни ову чињеницу тужени не оспорава жалбом, нити је у поступку предлагао доказе којима би доказивао да су сада бивши супружници стекли заједничку имовину веће вредности. Коначно, суд утврђује да је тужени наслеђивањем стекао непокретност површине 40 м2 која се налази на сличној локацији, као и стан који је био предмет уговора о поклону.

Како је у конкретној ситуацији тужиља свом сада бившем супругу за време трајања брака поклонила половину своје непокретности (трособног стана), чија вредност неспорно вишеструко премашује вредност заједничке имовине, коју су супружници у браку стекли, створили су се услови за враћање поклона. У одсуству околности које би указале да би такво враћање представљало очигледну неправду за поклонопримца, овде туженог, првостепени суд је правилно усвојио захтев тужиље за враћање поклона и раскид уговора о поклону.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2191/17 од 05.10.2017.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-7234/15 од 24.03.2017.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник