ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Домаћи судови - Грађанско право

ПРОВЕРА ТАЧНОСТИ ОЗНАЧЕНЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТА СПОРА

Објављено: 25.12.2014

Из одредбе члана 34. став 3. Закона о парничном поступку, којом је прописано да ће суд проверити тачност означене вредности најдоцније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано онда на главној расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, произилази да се, уколико се то до тад не учини, тачност означене вредности предмета спора не може касније током поступка нити проверавати нити мењати.

Из образложења:

Решењем Основног суда у Н.С., Судска јединица у В., пословни број VI П. 6945/11 од 15.12.2011. године у ставу 1. изреке утврђено је да је тужиља повукла тужбу у овој правној ствари, док је у ставу 2. изреке обавезан тужени да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 36.050,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате, а све у року од 15 дана од дана правноснажности. Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио туже- ни, побијајући га у погледу трошкова парничног поступка (став 2. изреке).

Према стању у спису, тужиља је дана 28.07.2011. године поднела тужбу против туженог којим је тражила уклањање објекта који је тужени саградио на међи између њихових парцела. У тужби је означена вредност предмета спора од 500.000,00 динара. Тужба је дан 02.09.2011. године уредно достављена туженом на одговор, који је дана 03.10.2011. године поднео одговор на тужбу у коме је, између осталог, навео да је вредност предмета 10.000,00 динара. На првом рочишту за главну расправу одржаном дана 15.12.2011. године тужени је изјавио да је дана 30.10.2011. године срушио предметни зид и део објекта до пола метра од међе, како је то тужбом тражено. Пуномоћник тужиље је на истом рочишту изјавио да повлачи тужбу под условом да тужени сноси трошкове парничног поступка, након чега је првостепени суд донео решење којим је утврдио да је тужба повучена, те је обавезао туженог да тужиљи накнади трошкове парничног поступка.

Супротно жалбеним наводима, првостепени суд је побијано решење донео без битних повреда одредаба парничног поступка и правилном применом материјалног права. Одредбом члана 153. став 1. ЗПП-а прописано је да је тужилац који повуче тужбу дужан да противној странци накнади парничне трошкове, осим ако је повлачење тужбе уследило одмах после испуњења захтева од стране туженог.

Како је у конкретном случају тужиља повукла тужбу након испуњења обавезе од стране туженог, односно у конкретном случају одмах након рушења предметног зида и дела објекта, то је првостепени суд правилном применом цитиране одредбе члана 153. став 1. ЗПП-а обавезао туженог да тужиљи накнади трошкове парничног поступка.

Одредбом члана 34. став 2. ЗПП-а прописано је да је, кад се тужбени захтев не односи на новчани износ, меродавна вредност предмета спора коју је тужилац назначио у тужби. Ставом 3. истог члана одређено је да ако је у случају из става 2. овог члана тужилац очигледно сувише високо или сувише ниско означио вредност предмета спора, суд ће, најдоцније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано он- да на главној расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, брзо и на погодан начин проверити тачност означене вредности. Супротно жалбеним наводима туженог, првостепени суд је правилном применом цитиране одредбе члана 34. став 2. и 3. ЗПП-а као основицу за обрачун трошкова парничног поступка узео вредност предмета спора коју је тужиља означила у тужби. Ово из разлога што се тужбени захтев не односи на новчани износ, те је тужиља у тужби означила вредност предмета спора, а првостепени суд на првом рочишту за главну расправу није проверавао тачност означене вредности, нити је на том рочишту тужени приговарао вредности предмета спора. Наиме, како је изричитом законском одредбом члана 34. став 3. ЗПП-а прописано да ће суд проверити тачност означене вредности најдоцније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано онда на главној расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, те како у конкретном случају на првом рочишту то није учињено, то се тачност вредности предмета спора не може касније нити проверавати нити мењати, те се жалбом туженог неосновано указује да је првостепени суд трошкове морао да обрачуна према вредности предмета спора од 10.000,00 динара уместо 500.000,00 динара. Стога за одлучивање није од значаја чињеница да је тужени у одговору на тужбу навео да је вредност предмета 10.000,00 динара, с обзиром да на вредност предмета спора није приговарао на првом рочишту за главну расправу, нити је на том рочишту тражио да суд утврди вредност предмета спора.

Имајући у виду све наведено, вредност предмета спора у конкретном случају је износ од 500.000,00 динара, који je означен у тужби, те је првостепени суд наведени износ правилно узео као основицу за обрачун трошкова парничног поступка.

(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 832/2012 од 07.08.2013. године)>

Аутор сентенце: Мићо Радић, виши судијски сарадник