Грађанско право - Ванпарнични поступак

ВРЕДНОСТ ПРЕДМЕТА СПОРА И ДОЗВОЉЕНОСТ РЕВИЗИЈЕ

Објављено: 19.02.2018

Према одредби члана 28 Закона о судским таксама („Сл. гласник РС“ 28/94…116/2015), ако се по одредбама члана 21-27 тог Закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора. Одредбом члана 27 став 2 Закона о ванпарничном поступку прописно је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Из образложења:

Решењем Основног суда у Новом Саду, Судска јединица у Темерину посл.бр.О-7292/13 од 26.12.2013.године, утврђени су по праву представљања наследници пок. В.П.Ђ. преминулог 21.05.1960.године. Одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Решењем Вишег суда у Новом Саду посл.бр. Гж-925/2015 од 19.11.2015.године, одбијена је жалба тестаменталног наследница В.А. и потврђено првостепено решење у побијаном делу.

Против другостепеног решења наледни учесник В.А. је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410 став 2 у вези члана 420 став 6 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11,55/14)који се примењује на основу члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Овај оставински поступак инициран је смртовницом од 02.07.2012.године.

За оцену права на ревизију против правноснажног решења другостепеног суда у оставинском поступку, меродавна је вредност коју је странка означила у предлогу као вредност заоставштине, а уколико вредност предмета спора није утврђена, меродавна је вредност на коју је одређена, односно плаћена судска такса.

У конкретном случају, током поступка расправљања заоставштине није одређена вредност предмета спора, нити је одређена односно наплаћена судска такса.

Према одредби члана 28 Закона о судским таксама („Сл. гласник РС“ 28/94…116/2015), ако се по одредбама члана 21-27 тог Закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора. Одредбом члана 27 став 2 Закона о ванпарничном поступку прописно је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Новелираном одредбом члана 403 став 3 ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

С обзиром да је оставински поступак инициран смртовницом од 02.07.2012. године, те да вредност предмета спора од 15.000,00 динара, утврђена применом члана 28 Закона о судским таксама, очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења иницијалног акта, то ревизија није дозвољена.

Решење Врховног касационог суда, посл.број Рев 691/16 од 18.05.2017.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник