ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

ЗАЈЕДНИЧКО ВРШЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Објављено: 18.07.2019

Када законодавац предвиђа заједничко вршење родитељског права, онда, има у виду споразум родитеља који је услов таквог начина вршења права родитеља. Уколико споразума нема, или споразум због промењених прилика отпадне, онда није могуће заједничко вршење.

Из образложења:

Првостепеном пресудом је усвојен противтужбени захтев М.Б. и измењена одлука Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2-1803/15 од 01.12.2015. године, тако што су заједничка деца странка, млт. Н.Б, млт. О.Б. и млт М.Б., поверени овде туженом као оцу на самостално вршење родитељског права, а у преосталом делу наведена пресуда је остала неизмењена. Одбијен је тужбени захтев Б.Б. ради заједничког вршења родитељског права с тим да пребивалиште деце буде код тужиље као мајке, а да суд туженог обавеже да доприноси издржавању деце у месечним износима од по 4.000,00 динара за свако дте, те да се модел виђања уреди на исти начин са оцем као што је био уређен претходном одлуком у супротним улогама родитеља. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Првостепеном пресудом је утврђено да су парничнче странке бивши супружници, њихов брак је разведен пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2-1803/15 од 01.12.2015. године, на основу споразума родитеља одређено је заједничко вршење родитељског права над заједничком децом, млт.Н.Б (рођ. 2006.г.), млт О.Б. (рођ. 2008. године) и млт М.Б. (рођ.2012. године) и да је пребивалиште деце на адреси оца, уз обавезу мајке да доприноси њиховом издржавању. Истовремено је одређено виђање деце с мајком сваког другог викенда од петка у 17.00 часова до недеље у 19.00 часова, средом у недељи када деца не бораве код мајке од 17.00 до 22.00 часа, а половину летњег и зимског распуста по договору родитеља.

Након развода брака тужиља је у непосредној близини породичне куће туженог у Футогу закупила стан како би остала у непосредној близини деце и с њима фактички одржавала односе свакодневно. Тужиља је наставила да ради у бутику код туженог све док га није затворио, а након тога је нарушен постигнути споразум у вези родитељског функционисања. Тужени је по занимању музичар, често одсутан у вечерњим часовима и ноћу, због чега преко дана спава, а бригу о деци преузимају његови родитељи, који су стари и болесни, а годину дана уназад с њима у заједничком домаћинству живи и ванбрачна супруга туженог. Односи бивших супружника су сада нарушени, што се све одражава на услове у којима деца живе. Дотадашњи начин виђања деце с мајком више није могућ, шпо је разлог за подношење тужбе. Тужиља у тужби наводи да је отац груб према деци, понекад насилан. Изјаснила се о намери да се пресели у друго место пребивалишта, Силбаш, где живе и њени родитељи, који је финансијски помажу.

Најбољи интерес деце у смислу одредбе члана 6 Породичног закона и одредби Конвенције о правима детета налаже потпуно и правилно утврђење битних чињеница од којих зависи одлука о вршењу родитељског права.

Када законодавац предвиђа заједничко вршење родитељског права, онда, има у виду споразум родитеља који је услов таквог начина вршења права родитеља. Уколико споразума нема, или споразум због промењених прилика отпадне, онда није могуће заједничко вршење. У овом случају, очигледно, нема споразума о пребивлаишту млт. деце, што чини његов битан елемент, због чега је првостепени суд правилно одбио захтев тужиље ради заједничког вршења родитељског права на адреси њеног пребивалишта.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ2-284/18 од 13.06.2018.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П2-103/16 од 26.03.2018.г. у делу којим је одбијен захтев тужиље да суд одреди заједничко вршење родитељског права>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник