ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Домаћи судови - Грађанско право

ЖАЛБУ НА ПРЕСУДУ СУД НЕ МОЖЕ СМАТРАТИ ПРЕДЛОГОМ ЗА ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ, АКО ТАКАВ ПРЕДЛОГ НИЈЕ ПОДНЕТ

Објављено: 25.12.2014

Када тужени нису поднели предлог за враћање у пређашње стање, већ жалбу у којој су изнели жалбене разлоге којима су оспорили правилност и законитост пресуде због пропуштања, није било места констатацији да се жалба против пресуде сматра предлогом за враћање у пређашње стање, а сходно томе ни доношењу решења којим се дозвољава враћање у пређашње стање и ставља ван снаге пресуде због пропуштања.

Из образложења:

Побијаним решењем првостепеног суда од 12.3.2012. године констатовано је да се жалба тужених од 08.03.2012. године сматра предлогом за враћање у пређашње стање. Дозвољено је враћање у пређашње стање,па је пресуда првостепеног суда П1. 1781/2011 од 28.02.2012. године стављена ван снаге и одређено је да ће се поступак убудуће водити под бројем П1. 393/2012. рочиште за главну расправу заказано је за 6.9.2012. године са почетком у 11,30 часова, а на које су позвани пуномоћник тужиоца и пуномоћник тужених. Решењем од 28.3.2012. године суд је жалбу тужиље изјављену на решење првостепеног суда од 12.3.2012. године одбацио.

Против наведених решења тужиља је изјавила благовремене, дозвољене и потпуне жалбе у којима је између осталог истакла да је првостепени суд погрешно применио одредбу члана 111. ЗПП-а. Из списа предмета произилази да је првостепени суд дана 28.2.2012. године донео пресуду због пропуштања. Тужени су путем пуномоћника изјавили жалбу против ове пресуде због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Првостепени суд је жалбу сматрао предлогом за враћање у пређашње стање и побијаним решењем од 12.3.2012. године дозволио враћање у пређашње стање и ставио ван снаге пресуду због пропуштања. Tужиља је против овог решења изјавила жалбу, а првостепени суд је ову жалбу, решењем од 28.3.2012. године одбацио применом члана 116. ЗПП-а. Одредбом члана 111. став. 1. ЗПП-а прописано је да ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће тој странци на њен предлог дозволити да накнадно изврши ту радњу (враћање у пређашње стање) кад постоје оправдани разлози за пропуштање. Основни предуслов за доношење решења којим се усваја предлог за враћање у пређашње стање јесте да је странка поднела предлог за враћање у пређашње стање. У конкретном случају, тужени нису поднели предлог за враћање у пређашње стање, већ жалбу у којој су изнели жалбене разлоге којима су оспорили правилност и законитост пресуде због пропуштања. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да је жалбу у име и за рачун тужених поднео пуномоћник адвокат, није било места констатацији да се жалба против пресуде сматра предлогом за враћање у пређашње стање, а сходно томе ни доношењу решења којим се дозвољава враћање у пређашње стање и ставља ван снаге пресуде због пропуштања.

Као последица погрешне одлуке суда да жалбу сматра предлогом за враћање у пређашње стање и дозвољавањем враћања иако предлог није ни поднет, донето је и решење којим је жалба тужиље изјављена против тог решења одбачена као недозвољена у складу са чланом 116. ЗПП-а. Иако је чланом 116. ЗПП-а прописано да против решења којим се усваја предлог за враћање у пређашње стање није дозвољена жалба, осим ако је усвојен неблаговремен или недозвољен предлог, овај суд је поступио по изјављеној жалби против решења којим је одобрено враћање у пређашње стање, јер је из списа предмета евидентно да предлог за враћање није ни поднет.

Имајући у виду наведено, побијана решења су укинута, а првостепеном суду наложено да предмет доставити Апелационом суду у Н.С. на одлучивање о изјављеној жалби против пресуде због пропуштања.

(Из Решења Вишег суда у Новом Саду Гж.1-66/12 од 22.05.2012.године)>

Аутор сентенце: Милана Миличковић, судија