Грађанско право - Облигационо право

ЗАСТАРЕЛОСТ КОД ПОГОРШАЊА ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА ОШТЕЋЕНОГ

Објављено: 25.09.2025

Застарелост се, код погоршања здравственог стања оштећеног лица рачуна од момента кад погоршање, везано за исти догађај, настане, односно добије свој дефинитивни облик.

Из образложења:

Првостепени суд не утврђује обим последица рањавања насталих од момента доношења првог решења Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србија од 14.10.2024. године, односно обим штете (умањења животне активности, претрпљених болова и страха) која је примарно настала услед штетног догађаја, са једне стране, а са друге стране обим новонасталих последица, након чега би био у могућности да утврди да ли је дошло до повећања степена умањења животне активности и новонасталих болова и страха, што је од значаја за утврђење да ли тужилац има право на накнаду штете и у којој висини. Ове околности, када су код тужиоца наступиле коначне последице, значајне су и да би се на законит начин могло одлучити и о приговору застарелости.

Застарелост се, код погоршања здравственог стања оштећеног лица рачуна од момента када погоршање, везано за исти штетни догађај, настане, односно добије свој дефинитивни облик, па је у случају када се потражује умањење животне активности неопходно утврдити када је дошло до погоршања здравственог стања, и у ком обиму, и у ком обиму, имајући у виду да је до погоршања здравственог стања морало доћи пре доношења решења од 29.08.2019. године, односно од 23.12.2022. године, која су донета на основу медицинске документације о стању тужиоца у претходном периоду. Како претходна парница, према тренутном утврђењу, није вођена, у овој парници се мора утврдити колико је износило умањење животне активности у време признања својства инвалида из 2004. године, а колико је данас, те када је садашње стање постало дефинитивно, јер застарелост потраживања штете за проценат погоршања (који се тужбом искључиво тражи) посмата у односу на тај моменат. Што се претрпљених болова и страха тиче, они су тужиоцу могу досудити уколико се су настали искључиво у вези са примарним рањавањем, како чењенично утврђује првостепени суд, јер је за примарно настало умањење, бол и страх застрелост несумњиво наступила. Уколико је тужилац због погоршања здравственог стања трпео болове и страх који не представаљају саставни део последица укупног стања и самим тим део укупног умањења животне активности, потребно је утврдити када су настали, у ком интензитету и трајању, како би се расправило питање и застарелости и основаности овог дела захтева.

Услед указаних пропуста и нејасноћа у чињеничном утврђењу, основано се жалбом тужене указује да је и примена материјалног права у ожалбеном усвајајућем делу одлуке о главној ствари погрешна, па је овај суд, применом одредбе члана 392. став 2. ЗПП пресуду у побијаном и ожалбеном делу укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Пресуда Апелационог суда у Новог Саду, посл. бр. Гж-3229/24 од 25.06.2025. године, којом је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду П. 474/2022 године од 15.07.2024. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник