Грађанско право - Породично право

ЗАШТИТА ПРАВА МАЛОЛЕТНЕ ДЕЦЕ НАД КОЈИМА ЈЕ ИЗВРШЕНО ПСИХОЛОШКО НАСИЉЕ

Објављено: 31.01.2023

У поступку пред судом, када се ради о заштити права малолетне деце, не сме постојати ни минимум толеранције на несумњиво извршено психолошко насиље над малолетном децом којим је у битном нарушено душевно здравље и спокојство малолетних тужилаца.

Из образложења:

Побијаном пресудом тужбени захтев малолетних тужилаца је усвојен, утврђено је да је тужени извршио насиље у породици над малолетном децом и забрањено је туженом да се у наредном периоду од годину дана приближава тужиоцима на удаљености мањој од 250 метара, као и свако даље узнемиравање и контактирање тужилаца.

Дана 31.12.2020. године малолетни тужиоци су се налазили у Лаћарку, код П.Р., деде по оцу. После 23,30 часова, П.Р. је обавестио М.Т. да је малолетна тужиља добила температуту. Када је дошла у Лаћарак по дете, законска заступница је зауставила возило испред куће П.Р., не гасећи мотор. У том тренутку, тужени је пришао возилу и левом руком отворио врата возила. Држао је нож у десној руци. Рекао је М.Т. да се не шали. Ухватио ју је за косу и чупао је, док му је десну руку у којој се налазио нож, задржао отац П.Р., који је покушавао туженог да одвоји од М.Т. Малолетни тужиоци и А.Д., партнерка П.Р., су присуствовали целом догађају. П.Р. је успео туженог да одвоји од законске заступнице млт. тужилаца, да би је потом тужени поново ухватио за косу и чупао је. Малолетна тужиља је плакала и дозивала мајку. У међувремену је А.Д. сместила децу у возило, а П.Р. је склонио туженог од законске заступнице, те је М.Т. успела да возилом напусти место инцидента. Малолетни Д.Р. није проговорио до сутра у подне и није се одвајао од мајке тих дана, спавао је са њом 15 ноћи, дозивао је чим заспи. Малолетна Н.Р. се обраћала мајци са питањима хоће ли је тата исећи ножем и говорила је да је она мислила да ће је исећи.

На основу стучне процене, мишљења Центра за социјални рад Града Новог Сада утврђено је да је А.Р. према бившој супрузи М.Т. извршио психолошко насиље средњег интензитета и физичко насиље високог интензитета са могућим трајним психолошким последицама. Догађају интензивног насиља присуствовала су и деца, тако да је тужени на посредан начин изложио малолетне тужиоце психолошком насиљу са могућим дуготрајнијим последицама за њихов развој личности и емоционално функционисање.

Став је овог суда, да се никаквим блажим мерама, најбољи интерес деце неће моћи заштити и једино овако изреченом мером створиће се објактивни услови да се уз психолошку помоћ и подршку млт. деци поново успостави блиска емотивна веза деце са туженим. У поступку пред судом, када се ради о заштити права малолетне деце, какав је овај, не сме постојати ни минимум толеранције на несумњиво извршено психолошко насиље над малолетном децом којим је у битном нарушено душевно здравље и спокојство малолетних тужилаца. Да је мериторна реакција суда била нужна, што се жалбом опонира, потврђује и савесно и исцрпно мишљење месно надлежног органа старатељства које је суд прибавио на основу члана 270. Породичног закона.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж2- 243/22 од 16.06.2022.године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-101/21 од 22.02.2022. године>

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник